Kategorija: Izdvajamo

Životna sredina: izazovi i mogućnosti

21. jun. 2013, Beograd  

Zašto se svaki treći zakonski propis odnosi, a svaki treći evro u EU troši, na zaštitu životne sredine ? Zašto su standardi tako visoki ? Kakav je odnos između „prljavih industrija“ i konkurentnosti ? Šta Srbiju čeka na putu u EU u odnosu na ekologiju? Kakvi su izazovi i ulaganja , a koliki dobici i uštede ? … Pomenuta i još tuce sličnih pitanja i dilema pokrenuto je u petak na brifingu za novinare u Domu omladine koji je za temu imao EU politike zaštite životne sredine i Srbija. Prezentciju je organizovala Delegacija EU u Srbiji i EU Info Centar u okviru kampanje „Budi eko-aktivan“ kojim se jun u Srbiji promoviše kao mesec zaštite životne sredine i građanskog aktivizma.

Velika ulaganja „Počeli smo sa junom, a namera nam je da se zaštitom životne sredine bavimo čitave godine i tu nam je neophodna vaša pomoć i partnerstvo“, rekla je Nadežda Dramićanin, savetnik za komunikacije Delegacije EU obraćajući se prestavnicima medija. Ona je podsetila da je od 2000. do 2013. godine ukupna pomoć namenjana zaštiti životne sredine iznosila blizu 700 miliona evra, da su u toku projekti čija vrednost iznosi 114 miliona evra i da je još planirano ulaganje od 73 miliona evra. Rajner Frojnd, menadžer za projekte iz oblasti zaštite životne sredine Delegacije EU u Srbiji, upoznao je prisutne novinare sa glavnim principima EU politika iz oblasti ekologije. „Oko 300 direktiva , uredbi i odluka donetih u EU odnosi se na oblast zaštite životne sredine i to prestavlja trećinu svih zakonskih akata Unije“, rekao je Frojnd. On je naglasio da je sve to urađeno u poslednjih tri četiri decenije i podsetio da je sedamdestih Rajna bila kanal za otpadne vode , a da u njoj sada ponovo žive lososi. „To je veliki pomak. Sada imamo visoke standarde i oni moraju da se primenjuju. To nije jednostavno jer mere zaštite poskupljuju proizvodnju i utiču na konkurentnost, ali EU dokazuje da se te stvari mogu pomiriti“, rekao je Frojnd objašnjavajući dokle se u Uniji stiglo sa kontrolom kvaliteta vazduha, odlaganjem i preradom otpada, prevencijom od opasnih hemijskih supstanci, zaštitom voda i izvora za piće, propisima koji se odnose na otpadne vode…

Pritisak na političare Frojnd je ukazao da je Vlada Srbije uradila strategiju dostizanja standarda životne sredine i naglasio da bi političare stalno trebalo podsećati da ulaganje u tu oblast nije skupo, jer je šteta od nečinjenja daleko skuplja. Srbija je od 2010.ostvarila napredak u zaštiti životne sredine, ali je i dalje veliki jaz između Srbije i 27 članica Evropske unije(EU) na polju ekologije, izjavio je Frojnd i naveo da je za primenu evropske regulative do 2020. Srbiji potrebno 10 milijardi evra. „Veoma je važno da imate kvaliutene podatke i merenja jer samo tako možete da utičete na političare iizvšnu vlast da nešto učine i poštuje propise koje su doneli“ , rekao je Frojnd naglašavajući, da se u Srbiji najviše postiglo u kontroli kvaliteta vazduha i hemijski opasnih supstanci, a da je najmanje učinjeno u preradi otpadnih voda. “Srbija je u pogledu voda u najgorem položaju, jer se samo 10 odsto otpadnih voda prerađuje”, naveo je on. „To je shvatljivo jer su ti projekti uvek najskuplji i zato EU za zemlje koje su u zaostatku , kao Bugarska i sutra Srbija, daje prelazne rokove u okviru kojih bi trebalo da se dostignu EU standardi, što nije lako ali nosi višestruke koristi“, zaključio je Rajner Frojnd i predočio da ‘zelene tehnologije’ otvaraju nova radna mesta.

Opipljiva korist Kako je naveo, uvođenje evrostandarda u Srbiju za upravljanje otpadom je već moguće platiti, a prema procenama eksperata kupovna moć Srbije za potpunu primenu direktiva u ekologiji biće 2023. godine. Kad postanete članica Unije postoje strukturni fondovi, koji čine čak 50 odsto budžeta EU za te svrhe, naveo je on. uz podatak da se u EU tri odsto BDP ostvaruje sa ‘zelenog tržišta’, koje najbrže raste. Takođe, 30 odsto novca iz pretpristupnih fondova koristi se za ekologiju. Projekt menadžer za energetiku u Delegaciji EU Gligo Vuković naveo je da je zaštita životne sredine najkompleksniji deo Ugovora o energetskoj zajednici u okviru EU i zahteva najveća ulaganja u energetiku da bi se ispunili uslovi. Prema njegovim rečima, Elektroprivreda Srbie je napravila ‘zelenu knjigu’ u kojoj su pobrojali šta sve moraju da urade da bi zadovoljili sve uslove do 2018. i za to im je potrebno 1,2 milijarde evra. Mi iz EU nastojimo da pomognemo i to ulaganjem novca u konkretne projekte, koji će da daju najveće rezultate, najviše se odnose na emisiju čestica iz termoelektrana, gde je postavljanjem filtera u Obrenovcu i Kolubari emisija prašine u atmosferu smanjena za 20 puta, rekao je Vuković. Sanja Babić, savetnik za medije EU MISP (Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave) upoznala je novinare sa kampanjom koja ima za cilj razvoj građanske svesti za očuvanje životne sredine.

 

Održana je konferencija “Životna sredina ka Evropi”

10. jun 2013., Beograd 

Poruka EnE13/ENV.net Konferencije: struka, obrazovanje i partnerstvo treba da budu osnov akcija u životnoj sredini

Više od 120 učesnika Konferencije “Životna sredina ka Evropi”, koja je 10. juna 2013. godine održana u Beogradu, zalaže se da sektor životne sredine i aktivnosti uključenja životne sredine u ostale sektorske politike bude vođen aktivnostima zasnovanim na znanju i struci. Posebno je istaktnut značaj obrazovanja za životnu sredinu i održivi razvoj, kao i potreba opredeljenih sredstava i kontinuiteta. Različite značajne teme iz sektora životne sredine su predstavljene i diskutovane na konferenciji. Konferencija je evidentirana od IUNEP-a, kao događaj kojim se obeležava Svetski dan životne sredine.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Prof. Dr. Zorana Mihajlović, u svom obraćanju, istakla je opredeljenost ka jačanju sektora životne sredine. Najviše pažnje je privukla njena izjava da će uskoro biti uspostavljen budžetski fond za životnu sredinu. Ministarka je podsetila da u oblasti zaštite životne sredine Srbije postoje tri prioriteta – pitanje politike upravljanja otpadom, pospešivanje reciklažne industrije i rešavanje ozbiljnih istorijskih zagađenja koje u našoj zemlji postoje decenijama. Ona je na kraju kazala da je osnovni zadatak ministarstva, kao i Vlade Srbije da zajednički rade na podizanju „ekološke” svesti i “ekološke” bezbednosti.
Rukovodilac odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Nemačke u Srbiji gdin Christoph Eichen posebno je istakao istakao je da je upravo zaštita životne sredine jedno od najzahtevnijih poglavlja u pristupanju Evropskoj uniji i da ključnu ulogu u sprovođenju propisa i standarda imaju lokalne vlasti. Predstavnik Delegacije EU u Beogradu, savetnik ministra Gdin Andrew Headey osvrnuo se na važnost kapaciteta za primenu propisa iz oblasti životne sredine, ukazujući na veoma značajne uloge lokalne samouprave, privrede i administracije na svim nivoima.Zamenik šefa UNDP za Srbiju Gdin Jürg Staudenmann , između ostalog osvrnuo se i na primere dobre prakse i moguća rešenja ponuđena u studiji o zelenoj ekonomiji, a koja je bila osnova platforme za učešće delegacije Srbije na Svetskoj konferenciji o održivom razvoju Rio+20
U uvodnom delu učesnike su pozdravili i Ivica Radović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zoran Sretić, predstavnik Kancelarije za Evropske integracije Vlade Republike Srbije, Klaus Schmidt (Klaus Šmit) – rukovodilac IMPACT projekta Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju, Milana Hadžić, predstavnica sektora zaštite životne sredine, energetike i zdravlja, EPTISA – Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu i MISP projekta i Dušan Stokić, sekretar Odbora za životnu sredinu i održivi razvoj PKS.

MISP Program Evropske Unije i aktivnosti na velikim infrastrukturnim projektima u oblasti zaštite životne sredine, predstavila je zamenica vođe time Dragana Vasić.

Održavanje Konferencije su podržali: Eptisa, Hemofarm fond i Coca Cola Hellenic, uz institucionalnu podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Nacionalna Komisija za saradnju sa UNESCO.

 

Organizacija ENV.net okruglog stola je u okviru realizacije ENV.net projekta

 

 

Zelena nedelja EU

Obilazak i najava početka rada regionalne deponije Srem – Mačva

Šabac, 5. jun 2013. – Šef Delegacije EU u Republici Srbiji Nj.E. Vensan Dežer, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić, gradonačelnik Šapca Miloš Milošević i gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović obišli su danas novoizgrađeno postrojenje šabačke transfer stanice, kao i Regionalnu deponiju Srem – Mačva i svečano najavili početak rada obe jedinice.

Ukupna vrednost izgradnje sanitarne regionalne deponije iznosi 6.320.000 evra, i u njenom finansiranju učestvovali su: EU sa donacijom od 5.020.000 evra kroz program za razvoj opština MISP, gradovi sa 1.000.000 evra, dok je 3.000.000 evra obezbeđeno preko nekadašnjeg Eko fonda ministarstva za zaštitu životne sredine. Novoformirano regionalno preduzeće „Regionalna deponija Srem-Mačva“ počeće sa radom u toku narednih nekoliko meseci. Postojeća smetlišta i gradske deponije na teritoriji gradova Sremska Mitrovica i Šabac nisu uključivala sanitarne mere. Ovim projektom se omogućila izgradnja jedne od najvećih regionalnih deponija u Vojvodini i mačvanskom okrugu koja će obezbediti ekološko odlaganje otpada za preko 200.000 građana. Takođe, plan upravljanja čvrstim otpadom će imati dugotrajne pozitivne efekte na biodiverzitet područja reke Save.

U Šapcu se kroz EU MISP program dodatno gradi i postrojenje za prepradu otpadnih voda. Gradilište novog postrojenja nalazi se u neposrednoj blizini šabačke transfer stanice, a ukupna vrednost projekta iznosi 18.562.000 evra, od čega je EU donirala gotovo 10 miliona evra.

Kroz EU MISP program, Gradovi Sremska Mitrovica i Šabac su dobili sredstva za izgradnju ova dva velika opštinska infrastrukturna projekta u oblasti zaštite životne sredine u iznosu od 25 miliona evra. Takođe, u saradnji sa EU MISP programom izrađene su komunikacione strategije za ova dva projekta. Cilj komunikacionih planova je edukacija stanovništva na temu zaštite životne sredine, isticanje važnosti reciklaže, primarne selekcije otpada, važnost priključenja na kanalizacionu mrežu, kao i ekološka zaštita reke Save. U okviru EU MISP kampanje „Ne prljajmo Srbiju“ pripremljen je i edukativni film na temu zaštite životne sredine, TV reklame, radijske reklame i grafička rešenja za bilborde i postere.

Obilazak i najava početka rada regionalne deponije Srem – Mačva je prvi u nizu dogadjaja meseca Ekologije 2013. koju obeležavaju Delegacija EU i Eu Info Centar sa ciljem da se promoviše građanski aktivizam u oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

 

Više o mesecu Ekologije 2013 na www.euinfo.rs.

Fotografije sa događaja možete preuzeti sa http://www.infolink.rs/page_view.php?pageId=361

 

Otvaranje regionalne deponije Pirot

Pirot, 26. mart 2013 – Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji NJ.E. ambasador Vensan Dežer, Potpredsednik Vlade RS za Evropske integracije Suzana Grubješić, Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Prof. dr. Zorana Mihajlović, i predsednik opštine Pirot Vladan Vasić su danas obišli i pustili u rad jednu od najvećih sanitarnih regionalnih deponija u Srbiji – regionalnu deponiju Pirot.

Četiri opštine pirotskog okruga (Pirot, Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad) potpisale su međuopštinski sporazum sa ciljem da uspostave šemu regionalnog upravljanja čvrstim otpadom za ovaj region. Ta šema je podrazumevala izgradnju regionalne sanitarne deponije, na lokaciji Muntina Padina, u blizini magistralnog puta Niš – Pirot. Pirotska regionalna deponija je izgrađena u potpunosti u skladu sa standardima i zakonima Srbije i EU. Potpisanim međuopštinskim sporazumom je, između ostalog, utvrđeno i osnivanje Javnog komunalnog preduzeća „Regionalna deponija Pirot“, koje je zaposlilo osoblje i počelo sa radom u januaru 2013. Prve količine otpada počele su da stižu u januaru 2013. godine. Životni vek deponije je 30 godina.

Ukupna vrednost projekta izgradnje sanitarne regionalne deponije iznosi 11.078.546 evra, i odvijaće se u nekoliko faza. Prva faza projekta je finansirana od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine (kroz bivši Eko fond), opštine Pirot i Evropske unije (donacija). Planira se da se naredne tri faze finansiraju delom iz sopstvenih sredstava opština, a da se jedan deo nabavi iz donacija od strane domaćih i inostranih fondova.

Postojeća smetlišta nisu imala kapacitet za dalje odlaganje smeća i nisu uključivala sanitarne mere. Iz tih razloga, projektom izgradnje regionalne deponije Pirot definisali su se sledeći ciljevi: stvaranje uslova za pouzdano i sigurno skupljanje i odlaganje komunalnog otpada, stvaranje uslova za sveukupno poboljšanje upravljanja čvrstim otpadom u opštinama, značajno poboljšanje životne sredine u regionu, i uklanjanje postojećih pretnji zdravlju u uključenim opštinama. Projektom je planirana izgradnja regionalne deponije za čvrsti otpad sa pristupnim putem i infrastrukturom i izrada master plana za zatvaranje postojećih deponija. Novi kamioni i kontejneri za sakupljanje otpada su u upotrebi.

Ovim projektom se omogućila izgradnja jedne od najvećih regionalnih deponija koja će obezbediti ekološko odlaganje otpada za 92.277 građana 4 opština, potpisnica međuopštinskog sporazuma. Takođe, plan uravljanja čvrstim otpadom će imati dugotrajne pozitivne efekte na osetljivu planinsku životnu sredinu u regionu.

Fotografije sa događaja možete preuzeti sa http://www.infolink.rs/page_view.php?pageId=355

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Četvrti sastanak SLAP koordinatora

Beograd, 25. februar 2013 – Stalna konferencija gradova i opština je 25. februara, u hotelu “M” u Beogradu, organizovala je Četvrti sastanak SLAP koordinatora jedinica lokalne samouprave. Sastanak je održan uz podršku programa Exchange 3 i asistenciju MISP IPA 2010.

Sastanku je prisustvovalo više od devedeset SLAP koordinatora iz opština i gradova širom Srbije, kojima su predstavljeni rezultati rada SLAP informacionog sistema kroz Exchange 3 program, kao i planirane aktivnosti za dalji razvoj sistema, koje će biti podržane kroz Exchange 4 program.

Predstavnici Sektora za turizam Ministarstva finansija i privrede su okupljenima predstavili prioritete Ministarstva za razvoj turističke infrastrukture, tekuće aktivnosti i mogućnosti za finansiranje opštinskih projekata. Učesnici su takođe upoznati sa izmenama u sektorskim SLAP upitnicima i uputstvima za registrovanje i ažuriranje projekata u oblasti zaštite životne sredine, u skladu sa zahtevima resornog ministarstva. Predstavnici MISP IPA 2010 programa su predstavili aktivnosti na izgradnji kapaciteta zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, kroz obuke koje će biti organizovane u okviru programa.

Učesnici Četvrtog sastanka SLAP koordinatora su imali priliku da razmene iskustva i razjasne eventualne nedoumice u vezi sa registrovanjem projekata u SLAP informacionom sistemu, uz prezentacije o osnovnim poteškoćama prilikom identifikacije, formulacije i registrovanja projekata predstavnika opština Žitište, Velika Plana i Regionalne razvojne agencije “Jug”.

Stalna konferencija gradova i opština je do sada organizovala tri sastanka SLAP koordinatora, od kojih je poslednji bio za novoimenovane koordinatore u decembru 2012. godine. Ovi sastanci predstavljaju redovne forume za razmenu mišljenja i iskustava SLAP koordinatora, kao i upoznavanje sa izmenama u sistemu, načinom prikupljanja i unosa podataka, pripremom infrastrukturnih projekata, kao i korišćenjem sistema od strane ministarstava, Delegacije EU i drugih zainteresovanih institucija.

Možete preuzeti prezentacije ovde.