21. jun. 2013, Beograd  

Zašto se svaki treći zakonski propis odnosi, a svaki treći evro u EU troši, na zaštitu životne sredine ? Zašto su standardi tako visoki ? Kakav je odnos između „prljavih industrija“ i konkurentnosti ? Šta Srbiju čeka na putu u EU u odnosu na ekologiju? Kakvi su izazovi i ulaganja , a koliki dobici i uštede ? … Pomenuta i još tuce sličnih pitanja i dilema pokrenuto je u petak na brifingu za novinare u Domu omladine koji je za temu imao EU politike zaštite životne sredine i Srbija. Prezentciju je organizovala Delegacija EU u Srbiji i EU Info Centar u okviru kampanje „Budi eko-aktivan“ kojim se jun u Srbiji promoviše kao mesec zaštite životne sredine i građanskog aktivizma.

Velika ulaganja „Počeli smo sa junom, a namera nam je da se zaštitom životne sredine bavimo čitave godine i tu nam je neophodna vaša pomoć i partnerstvo“, rekla je Nadežda Dramićanin, savetnik za komunikacije Delegacije EU obraćajući se prestavnicima medija. Ona je podsetila da je od 2000. do 2013. godine ukupna pomoć namenjana zaštiti životne sredine iznosila blizu 700 miliona evra, da su u toku projekti čija vrednost iznosi 114 miliona evra i da je još planirano ulaganje od 73 miliona evra. Rajner Frojnd, menadžer za projekte iz oblasti zaštite životne sredine Delegacije EU u Srbiji, upoznao je prisutne novinare sa glavnim principima EU politika iz oblasti ekologije. „Oko 300 direktiva , uredbi i odluka donetih u EU odnosi se na oblast zaštite životne sredine i to prestavlja trećinu svih zakonskih akata Unije“, rekao je Frojnd. On je naglasio da je sve to urađeno u poslednjih tri četiri decenije i podsetio da je sedamdestih Rajna bila kanal za otpadne vode , a da u njoj sada ponovo žive lososi. „To je veliki pomak. Sada imamo visoke standarde i oni moraju da se primenjuju. To nije jednostavno jer mere zaštite poskupljuju proizvodnju i utiču na konkurentnost, ali EU dokazuje da se te stvari mogu pomiriti“, rekao je Frojnd objašnjavajući dokle se u Uniji stiglo sa kontrolom kvaliteta vazduha, odlaganjem i preradom otpada, prevencijom od opasnih hemijskih supstanci, zaštitom voda i izvora za piće, propisima koji se odnose na otpadne vode…

Pritisak na političare Frojnd je ukazao da je Vlada Srbije uradila strategiju dostizanja standarda životne sredine i naglasio da bi političare stalno trebalo podsećati da ulaganje u tu oblast nije skupo, jer je šteta od nečinjenja daleko skuplja. Srbija je od 2010.ostvarila napredak u zaštiti životne sredine, ali je i dalje veliki jaz između Srbije i 27 članica Evropske unije(EU) na polju ekologije, izjavio je Frojnd i naveo da je za primenu evropske regulative do 2020. Srbiji potrebno 10 milijardi evra. „Veoma je važno da imate kvaliutene podatke i merenja jer samo tako možete da utičete na političare iizvšnu vlast da nešto učine i poštuje propise koje su doneli“ , rekao je Frojnd naglašavajući, da se u Srbiji najviše postiglo u kontroli kvaliteta vazduha i hemijski opasnih supstanci, a da je najmanje učinjeno u preradi otpadnih voda. “Srbija je u pogledu voda u najgorem položaju, jer se samo 10 odsto otpadnih voda prerađuje”, naveo je on. „To je shvatljivo jer su ti projekti uvek najskuplji i zato EU za zemlje koje su u zaostatku , kao Bugarska i sutra Srbija, daje prelazne rokove u okviru kojih bi trebalo da se dostignu EU standardi, što nije lako ali nosi višestruke koristi“, zaključio je Rajner Frojnd i predočio da ‘zelene tehnologije’ otvaraju nova radna mesta.

Opipljiva korist Kako je naveo, uvođenje evrostandarda u Srbiju za upravljanje otpadom je već moguće platiti, a prema procenama eksperata kupovna moć Srbije za potpunu primenu direktiva u ekologiji biće 2023. godine. Kad postanete članica Unije postoje strukturni fondovi, koji čine čak 50 odsto budžeta EU za te svrhe, naveo je on. uz podatak da se u EU tri odsto BDP ostvaruje sa ‘zelenog tržišta’, koje najbrže raste. Takođe, 30 odsto novca iz pretpristupnih fondova koristi se za ekologiju. Projekt menadžer za energetiku u Delegaciji EU Gligo Vuković naveo je da je zaštita životne sredine najkompleksniji deo Ugovora o energetskoj zajednici u okviru EU i zahteva najveća ulaganja u energetiku da bi se ispunili uslovi. Prema njegovim rečima, Elektroprivreda Srbie je napravila ‘zelenu knjigu’ u kojoj su pobrojali šta sve moraju da urade da bi zadovoljili sve uslove do 2018. i za to im je potrebno 1,2 milijarde evra. Mi iz EU nastojimo da pomognemo i to ulaganjem novca u konkretne projekte, koji će da daju najveće rezultate, najviše se odnose na emisiju čestica iz termoelektrana, gde je postavljanjem filtera u Obrenovcu i Kolubari emisija prašine u atmosferu smanjena za 20 puta, rekao je Vuković. Sanja Babić, savetnik za medije EU MISP (Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave) upoznala je novinare sa kampanjom koja ima za cilj razvoj građanske svesti za očuvanje životne sredine.